Praksa stara koliko i ugostiteljstvo — ostatke iz kuhinje dati svinjama — u Evropskoj uniji je zabranjena već više od dve decenije. Zabrana nije administrativni hir, već posledica konkretne epidemije: izbijanja slinavke i šapa u Ujedinjenom Kraljevstvu 2001. godine, koje je povezano sa hranjenjem svinja neobrađenim ugostiteljskim otpadom. Epidemija je dovela do usmrćivanja miliona životinja i procenjenih šteta u milijardama evra.
Šta propis tačno kaže
Uredba (EZ) br. 1069/2009 o nusproizvodima životinjskog porekla zabranjuje hranjenje životinja iz uzgoja — osim krznaša — ugostiteljskim otpadom. Pojam je definisan široko: sprovedbena Uredba (EU) br. 142/2011 pod ugostiteljskim otpadom podrazumeva „sve ostatke hrane, uključujući korišćeno jestivo ulje, iz restorana, ugostiteljskih objekata i kuhinja, uključujući centralne kuhinje i kuhinje u domaćinstvima.“
Drugim rečima: nije bitno da li je reč o mesu. I povrće, hleb i priloge sa tanjira gosta propis tretira jednako, jer su u kuhinji mogli doći u dodir sa proizvodima životinjskog porekla. Ostaci hrane iz profesionalne kuhinje razvrstani su kao materijal kategorije 3 i moraju se sakupljati, prevoziti i zbrinjavati u skladu sa nacionalnim pravilima o otpadu.
Zašto je to važno za ugostitelja
Odgovornost ne prestaje na vratima kuhinje. Objekat koji ostatke preda neregistrovanom preuzimaocu — ili ih ustupi „za životinje“ — ostaje odgovoran za tok tog materijala. Za profesionalnu kuhinju to znači da legalne opcije uključuju predaju ovlašćenom sakupljaču ili obradu na licu mesta, uz dokumentovan trag o količinama.
Griffon uređaji obrađuju ostatke hrane aerobnom digestijom na mestu nastanka, kontinuirano, uz ugrađene vage koje beleže masu unetog materijala — pa objekat raspolaže sopstvenom evidencijom o tome šta je nastalo i šta je obrađeno.
Izvori: Uredba (EZ) br. 1069/2009, čl. 11; Uredba Komisije (EU) br. 142/2011, Prilog I, t. 22.