Eurostat je 29. septembra 2026. objavio statistiku otpada od hrane za 2024. godinu. U Evropskoj uniji nastalo je 57,9 miliona tona, 0,7 % više nego 2023. (57,5 miliona tona). To je oko 129 kg po stanovniku godišnje, jestivi i nejestivi delovi zajedno.
Gde nastaje
Eurostat ukupnu količinu deli po fazama lanca hrane:
- Domaćinstva: 53 % (oko 69 kg po stanovniku)
- Proizvodnja hrane i pića: 19 % (25 kg)
- Restorani i ugostiteljske usluge: 12 % (15 kg)
- Primarna proizvodnja: 8 % (10 kg)
- Maloprodaja i ostala distribucija: 8 % (10 kg)
Dvanaest procenata od 57,9 miliona tona je otprilike 6,9 miliona tona godišnje iz restorana, hotela, kantina, bolnica i drugih ugostiteljskih kuhinja. Raspoređeno na stanovništvo EU to je skromnih 15 kg po osobi; koncentrisano u kuhinjama u kojima stvarno nastaje, to je svakodnevni tok ostataka hrane koji treba skladištiti, odvoziti i plaćati.
Zašto je smer važniji od broja
Revidirana Okvirna direktiva o otpadu, na snazi od 16. oktobra 2025, postavlja obavezujući cilj: do 31. decembra 2030. količina otpada od hrane u maloprodaji, restoranima, ugostiteljstvu i domaćinstvima mora da se smanji za 30 % po stanovniku u odnosu na prosek 2021–2023. (10 % u preradi i proizvodnji). Godina 2024. prva je posle tog referentnog perioda, a brojka je porasla, ne pala. Države članice imaju rok do 17. juna 2027. za prenošenje direktive u nacionalno pravo; obaveze za pojedinačne subjekte definisaće nacionalni propisi koji se u većini država tek pišu. Za Srbiju, kao zemlju kandidata, isti okvir je deo usklađivanja sa pravnim tekovinama EU.
Tri države članice, Nemačka, Bugarska i Rumunija, nisu dostavile podatke za 2024; Eurostat je za njih u zbiru EU upotrebio poslednje dostupne vrednosti.
Jestivo i nejestivo
Eurostatova brojka obuhvata i jestivu hranu i nejestive delove: kore, kosti, ljuske, talog kafe. Za kuhinju je ta razlika bitna. Jestivi deo smanjuje se planiranjem, porcioniranjem i upravljanjem zalihama. Nejestivi deo ne može da se isplanira; nastaje sa svakim posluženim obrokom i mora da se obradi.
Šta kuhinja iz toga može da izvuče
Prvo izmeriti. Cilj smanjenja bez polazne vrednosti nema smisla, a metodologija EU (Delegirana odluka (EU) 2019/1597) zasniva se na izmerenoj masi, ne na procenama. Dve nedelje merenja svake posude koja napusti kuhinju daje broj koji nijedan nacionalni prosek ne može da zameni. Griffon digestori imaju ugrađenu vagu koja beleži svako punjenje, pa se podaci o masi prikupljaju kao nusproizvod rada.
Razdvojiti sprečavanje od obrade. Prekomerna proizvodnja i ostaci sa tanjira smanjuju se u fazi planiranja. Kore, kosti i pokvarene zalihe ne; za njih je pitanje samo kako se sa njima postupa. Prikupljanje u kante znači skladištenje, miris, prevoz i naknadu po toni koja raste sa gornjim brojkama. Aerobna digestija na mestu nastanka kontinuirano razgrađuje ostatke hrane u vodu, ugljen-dioksid i rastvorene jedinjenja; filtrirana tečnost ispušta se kroz postojeći odvod, uz uslove ispuštanja potvrđene sa lokalnim operaterom odvođenja otpadnih voda. Ne ostaje ništa čvrsto što bi trebalo odvoziti.
U izveštavanju držati dve brojke odvojeno. Statistički, ostaci obrađeni na mestu nastanka i dalje se računaju kao nastali otpad od hrane; digestor ne smanjuje brojku koju kuhinja prijavljuje. Menja se ono što sledi posle merenja: nema ugovora o odvozu, nema prevoza, a izmereni ugljenični otisak iznosi oko 21,4 kg CO2e po toni obrađenih ostataka, naspram otprilike 346 kg CO2e za toplotnu dehidraciju (Univerzitet u Zagrebu, Geotehnički fakultet, 2022).
Računica do 2030.
Trideset procenata za šest godina je oko 5 % godišnje, svake godine, počevši odmah. Podaci za 2024. govore da EU kao celina još nije počela. Kuhinje koje mere od danas znaće gde stoje pre nego što stignu nacionalni propisi; ostale će to saznati kad stignu.
Povezano: obavezujući ciljevi EU objašnjeni · dehidrator ili digestor · kalkulator dimenzionisanja.
Izvori: Eurostat, „Food waste in the EU: 129 kg per person in 2024”, 29. septembar 2026. (skup podataka env_wasfw); Direktiva (EU) 2025/1892 o izmeni Direktive 2008/98/EZ; Delegirana odluka Komisije (EU) 2019/1597; Univerzitet u Zagrebu, Geotehnički fakultet, 2022.